Веселинка Стојковић
Само осмех
Све нежности срца положила на длан
Сам свој
Кедар пoд којим стајали смо
Шуштао је
Погледао си ме осмехом и кренуо
Дрхат ме зањихао
Призивала речи сам у помоћ које
Нисам изговарала
Дланове згртала отежале сам
У пазуха своја
Ниси се освртао
Бар да јеси
Сенке у очима бивале су веће
Срце се тањило
У круг мисао вртела се
Негажена брда топила зеленило су
Своје
Сахнуле воде
Којима требало је да једримо
Остала сам у кедра сенци док си
Одлазио
Ни колико дуго
Ни колико кратко
Не знам
Само осмех којим си ме поздравио
Лебдео је
Само осмех
(Маргарете)
Просто улыбка
Всю нежность сердца я положила
На ладони свои,
Кедр, под которым мы стояли,
Затрепетал от волнения.
Вы посмотрели на меня с улыбкой,
У меня перехватило дыхание от испуга.
Я призывала слова на помощь,
Но не могла говорить,
Ладони стали тяжёлыми
В пазухе своей.
Вы ушли, не оглядываясь,
Чтобы вернуться.
Тень в глазах становилась выше,
Сердце тоньше,
Мысли ходили по кругу.
Нехоженые холмы тонули в зелени своей,
Захлебнулась вода,
Которая должна была плыть.
Я осталась в тени кедра,
В то время, как вы ушли.
Не долго,
Не коротко,
Не знаю.
Просто плыла улыбка,
Которую вы подарили...
Просто улыбка...
Препев на руски језик:
Светлана Пригоцкаја
http://www.stihi.ru/2017/01/17/7850
Фотографија: Веселинка Стојковић